Полуфиналисти Награде Просветитељ за 2026. годину
17. април 2026.
Пролећна радионица
4. мај 2026.
Богдан Живановић,
наставник контрабаса,
МШ „Ватрослав Лисински”, Београд
Богдан је наставник контрабаса у Музичкој школи „Ватрослав Лисински” у Београду. У свом раду примењује најсавременији приступ карактеристичан за стране школе, где се контрабас третира као виртуозни, солистички, а не пратећи и подређени инструмент. Кроз индивидуалну наставу пажљиво прати развој ученика и усмерава њихов приступ музицирању и такмичењима, негујући правилне радне навике. Његови ученици остварили су изузетне резултате: 129 првих, 15 других и 4 треће награде. Посебно се издвајају 16 лауреатских признања и 7 специјалних награда, од којих је већина освојена на међународним такмичењима, као и бројне прве награде на угледним фестивалима и смотрама музичких талената. Велики успех постигнут је и на фестивалима тимског карактера, где се такмиче школе као целине, што додатно потврђује висок ниво посвећености, сарадње и квалитета рада. Добитник је више значајних награда за педагошки рад, међу којима је признање за педагошке успехе на Међународном такмичењу „Петар Коњовић”.
Његова основна филозофија рада заснива се на идеји да је музика размена енергије. Ученицима стално указује на значај међусобног учења, наглашавајући вредност узора, о чему са њима разговара у свакој погодној прилици.
Дејана Нешовић, уметница, „Деца и музеј – едукација, програм за најмлађе”, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад
Дејана осамнаест година ради у области музејске едукације у Музеју савремене уметности Војводине (МСУВ) у Новом Саду, у оквиру програма „Деца и музеј”. Оснивањем удружења грађана „Студио Мано”, овај програм поставио је темеље за континуирану едукацију најмлађе публике у музејском окружењу. У почетку је рад био усмерен на млађи основношколски узраст и предшколце, као и на њихове менторе и васпитаче. Касније, сарадња је проширена и на старије основце и друга струковна удружења и музеје, чиме је Дејана истакла значај тимског рада и ширења добре праксе. Круном свог досадашњег педагошког рада сматра то што су радови деце из њеног студија излагани равноправно са делима етаблираних уметника у МСУВ-у. Добитница је бројних награда и признања за допринос култури и едукацији младих, међу којима се издвајају награда УЛУПУДС-а за најбољег педагога и награда „Богомил Карлаварис” за изузетне резултате у области ликовног васпитања.
Филозофија на којој заснива свој педагошки рад почива на уверењу да уметност треба да буде саставни део образовања сваког детета јер представља моћно средство за разумевање света око нас. Верује да едукација у музејском контексту треба да буде жив, двосмерни дијалог и креативни процес.
Маријана Богдановић, професорка електротехничке групе предмета, Средња техничка школа, Сомбор
Маријана је професорка електро групе предмета у Средњој техничкој школи у Сомбору. Највећи показатељ успеха види у поверењу ученика и добрим односима са бившим ученицима који настављају да сарађују са школом и доприносе њеном раду. Посебно истиче дугогодишњи рад у секцији роботике, где са ученицима развија иновативне пројекте, наставна средства и онлајн материјале, као и учешће на бројним фестивалима, конференцијама и такмичењима. Добитница је бројних награда и признања, међу којима се издвајају награда „Аврам Мразовић”, посебно и високо признање за нарочите резултате постигнуте у области образовања, као и похвала Заједнице електротехничких школа Србије за најуспешнијег ментора електронике. Поред тога, истичу се међународна признања за допринос развоју техничког и информатичког образовања, као и награде за менторски рад и активно учешће у организацији и реализацији значајних стручних догађаја и такмичења.
Њена радна филозофија подразумева максимално одговоран, педантан и прецизан рад, као и настојање да се личним примером утиче на ученике и колеге. Труди се да створи пријатну и подстицајну атмосферу, а њен образовни мото је: „Знање је моћ, а мој задатак је да код ученика развијем потребу да га имају.”
Анђелка Петровић, професорка српског језика и књижевности, Математичка гимназија, Београд
Анђелка је професорка српског језика и књижевности у Математичкој гимназији у Београду. Са љубављу и ентузијазмом развија педагошко-методичку праксу и настоји да наставничку професију учини видљивом и вредном поштовања. Својим највећим професионалним успехом сматра то што је један од ретких наставника српског језика и књижевности који је добио Фулбрајтову стипендију за изузетне наставнике. Такође, један је од тридесет пет наставника у свету који су добили стипендију Нобеловог музеја и Шведског института. Од јула 2025. године званично је један од четири АИ национална навигатора. Њена књига „О једнорозима, магији и критичком мишљењу: инспиративни водич за педагошко-методичку праксу” добила је специјалну награду за допринос иновативној образовној пракси „Образовање за будућност” на Фестивалу књига: хуманистика, култура, уметност „Пази шта читаш”. Путем свог Инстаграм профила @just_srpski, који има око 31.000 пратилаца, активно доприноси унапређењу наставничке професије.
Њена образовна филозофија заснива се на развоју критичког мишљења и активне улоге ученика у образовном процесу. Наставу обликује као простор дијалога, преиспитивања, аргументовања и разматрања појава у ширем контексту.
Даница Утјешиновић, наставница математике,
ОШ „Душан Вукасовић Диоген”, Београд
Даница је наставница математике у Основној школи „Душан Вукасовић Диоген” у Београду. Настоји да њени ученици развијају функционалну писменост, критичко мишљење и савремене компетенције. Посебно место у њеном раду припада међународним eTwinning пројектима, путем којих ученици, поред математичких знања, развијају комуникационе и интеркултуралне вештине и сагледавају математику као универзални језик који повезује људе. Поносна је на тренутке када њени ученици сами иницирају пројекте, постављају питања која превазилазе наставни план и примењују знање у реалним ситуацијама. Током каријере стекла је бројна национална и међународна признања за допринос образовању. Издвајају се четири националне и две европске eTwinning ознаке квалитета, именовање за Scientix амбасадора за 2026. годину, сертификати о изврсности у области кодирања, признања на конкурсима ЗУОВ-а итд.
Њена радна филозофија заснива се на уверењу да образовање није пуки пренос информација, већ процес изградње начина размишљања. Полази од три основна принципа – смисла, активности и повезаности – при чему математику посматра као алат за разумевање света, доношење одлука и решавање проблема у реалним животним ситуацијама.
Марица Лазовић, наставница и дефектолог у посебним условима, Основна школа за образовање ученика са сметњама у развоју „Миодраг В. Матић”, Ужице
Марица је наставница и дефектолог у Основној школи за образовање ученика са сметњама у развоју „Миодраг В. Матић” у Ужицу. Осмишљава и реализује различите активности и радионице, као и дидактичке материјале прилагођене индивидуалним потребама деце, како би повећала њихову заинтересованост за наставу и осећај припадности. Посебну пажњу посвећује развоју социјалних вештина и подстицању активног учешћа у одељењу. Самостално креира наставна средства, најчешће од рециклираних и природних материјала, уводећи нове и стимулативне садржаје који одржавају пажњу деце. Највећим успехом у раду сматра самосталну изложбу бившег ученика који је остварио свој сан да постане фотограф, а понос и срећу његових родитеља памти као највећу награду. Добитница је Светосавске награде града Ужица 2016. године, награде на Фестивалу науке 2018. године итд.
Њена радна филозофија може се сажети у реченици коју често дели са колегама и родитељима: „Ова деца су ризница за коју треба пронаћи прави кључ и откључати њихове потенцијале.” У свом раду води се принципима љубави, ауторитета, доследности и истрајности, које сматра кључем успеха.
Филип Ускоковић, тренер, Спортско рекреативно удружење „Феникс”, Нови Сад
Филип је тренер у Спортско рекреативном удружењу „Феникс” у Новом Саду. Широј заједници подиже свест о значају планиране и организоване физичке активности за децу са сметњама у развоју. Један је од пионира у Војводини, а можда и шире, у области адаптираног физичког вежбања. Идеја да се бави овим позивом јавила се на мастер студијама на Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду, када је написао научно-истраживачки рад који се бавио овом специфичном популацијом. Оснивањем „Феникса” у Новом Саду и његовом промоцијом отворили су се нови хоризонти за развој и унапређење ове јединствене праксе. Филип је двоструки полуфиналиста награде „Просветитељ”.
Његова радна филозофија темељи се на томе да никада не треба одустајати, посебно када се ради са децом са сметњама у развоју, јер је и мали корак за њих велики успех. Његов образовни мото је „Истрајност, али не савршенство!” Не може се очекивати да деца са сметњама у развоју увек савршено изведу све вежбе, али се истрајношћу и радом могу побољшати њихове могућности и капацитети, што доприноси бољем психомоторном функционисању.
Исидора Станишић, наставница савремене игре, Балетска школа „Лујо Давичо”, Београд
Исидора је наставница савремене игре у Балетској школи „Лујо Давичо” у Београду. На другој је години докторских студија програма Сценски дизајн на Факултету техничких наука у Новом Саду. Стручно се усавршавала у области савремене игре у иностранству као стипендиста у Монпељеу, Дизелдорфу и Бечу. Године 2003. покренула је прву генерацију одсека за савремену игру. Њени ученици освајају бројне награде на међународним такмичењима, а многи од њих су дипломци престижних светских плесних академија. Као аутор и кореограф креирала је бројне представе савременог плесног израза, извођене на значајним сценама и фестивалима у земљи и иностранству (Будва, Подгорица, Софија, Букурешт, Лајпциг, Орлеан). Добитница је бројних награда за кореографски и извођачки рад, међу којима се издвајају награде на Фестивалу кореографских минијатура и Парлићева награда. Освојила је и Златну значку КПЗ Србије, више награда на Фестивалу BAŠTeAtar, Фестивалу монодраме и пантомиме итд.
Њена радна филозофија проистиче из начела савремене игре која је обликовала њен педагошки приступ. Заснива се на свесности покрета и дијалогу у простору, из чега се развијају поверење, емпатија и одговорност.
Драган Голубовић, наставник физике, ОШ „8. октобар”, Власотинце
Драган је наставник физике у ОШ „8. октобар” у Власотинцу, издавач и истраживач који путем наставе, научних пројеката, публикација и популаризације науке доприноси развоју образовања и приближавању науке широј јавности. Оснивач је и уредник Издавачке куће „Тибет” у Нишу. Аутор је бројних научних поставки широм Србије и добитник признања за почасног амбасадора науке. Оснивач је Астрономског друштва Власина и аутор бројних радионица и књига посвећених ученицима. Посебно се истичу његов рад у области математичке логике, признања попут титуле националног SonS амбасадора науке, награде на конкурсу „Час за углед”, награде Центра за промоцију науке итд. Његови пројекти представљали су Србију на европским фестивалима, а 2024. године изабран је за учешће у престижној обуци у CERN-у, чиме је потврђен његов изузетан допринос образовању и науци.
Његова радна филозофија темељи се на идеји да знање није нешто што се учи за оцену, већ потреба и лична одговорност сваког појединца. У свом раду обједињује традиционалну наставу и иновативан приступ, повезујући школско градиво са реалним животом и развијајући код ученика компетенције, креативност и тимски рад.
Јелена Степановић, наставница енглеског језика, ОШ „Лаза К. Лазаревић”, Шабац
Јелена је наставница енглеског језика у Основној школи „Лаза К. Лазаревић” у Шапцу. Драмски прикази представљају област којом највише воли да се бави, а секција „Правимо се Енглези“ већ 22 године успешно окупља велики број ученика. Кроз припреме представа, маскенбала и филмова, као и израду сценографије и костима, остварује сарадњу са ученицима и подстиче их на самостално истраживање енглеске културе, традиције и књижевности. У свом раду користи и савремене дигиталне алате, што је резултирало и израдом анимираних филмова. Међу многобројним наградама, признањима и захвалницама издвајају се оне са Међународног фестивала дечјег и омладинског стваралаштва, ИКТ ФилмФеста у Новом Пазару, Регионалне смотре талената, Међународног HIPPO такмичења, НУРДОР-а, Смотре драмских секција основних школа итд.
Њена образовна филозофија гласи: бити једноставан, информативан и занимљив, показивати поштовање, бити саосећајан и аутентичан. Води се мишљу да у сваком задатку постоји елемент игре, те настоји да учење учини занимљивим и приступачним. Сматра да је најузвишенија дужност наставника да пробуди радост у откривању нових знања и верује да образовање има моћ да мења свет.
Ана Микић, наставница разредне наставе, ОШ „Радоје Домановић”, Врање
Ана је наставница разредне наставе у ОШ „Радоје Домановић” у Врању. Уредила је библиотеку, учествовала у креирању визуелног идентитета школе, организацији трибина, пројеката и школских активности итд. Руководила је драмском и рецитаторском секцијом, при чему су представе за Дан школе постале препознатљив део рада установе. Покренула је писање пројеката и организовање донаторских активности ради обнове наставних средстава и уређења школског простора. Добитница је бројних захвалница и награда различитих институција и организација за допринос хуманитарном раду, инклузији и развоју образовања (Црвени крст Србије, Удружење грађана деце и родитеља са посебним потребама „Моји снови”, ЈУ Народни универзитет у Врању, Министарство просвете, Учитељско друштво Лесковац, Савез младих особа са инвалидитетом са југа Србије, Центар за иницијативе и развој локалних заједница).
Њена образовна филозофија заснива се на складном деловању три кључна фактора: породице, школе и природе, у чијем заједништву се гради срећа и развој детета. Од првог радног дана остала је верна принципима хуманости, посвећености, искрености, одговорности, иновативности и креативности, а посебно се истиче у инспирисању и мотивисању ученика, родитеља и колега да заједно корачају путем васпитања и образовања.
Ива Суботић Красојевић, професорка историје уметности, Техноарт Београд
Ива је професорка историје уметности. У свом раду користи савремене визуелне медије и пројектну наставу како би оживела старе културе и подстакла ученике на лично повезивање са градивом. Посебно примењује интерактивне методе и платформу Мајнкрафт, путем које ученици реконструишу историјске споменике. Тимови њених ученика остварили су значајне резултате у пројектима Издавачке куће „Клио”, Дечјег културног центра Београд, Манифестације „Радост Европе” итд. Коаутор је и извођач акредитованих семинара за стручно усавршавање наставника, ментор у оквиру методичке праксе студената Филозофског факултета у Београду, координатор израде иницијативе стандарда квалификација за шест уметничких образовних профила, аутор радова у домаћим и међународним научним и стручним часописима и зборницима, добитник многобројних награда и признања, међу којима се издваја награда „Најбољи едукатори Србије” Удружења „Живојин Мишић” (2020).
Њена радна филозофија заснива се на тежњи да се ученици на часовима осећају радосно и слободно. Упркос различитим приступима, методама и сталном усавршавању, као кључну повезницу свог рада издваја љубав која подстиче заједничко истраживање и трагање за смислом.