Жири награде
Организатор је формирао жири Награде Просветитељ од представника наставника, универзитетске и академске заједнице, медија, спорта, науке, уметности и представника организационог одбора.
Чланови жирија
Ана Пешикан
Председница жирија
представница Одбора за образовање – САНУ
Редовна професоркa на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, истражује у области педагошке и развојне психологије. Национални је и међународни експерт за образовање (UNICEF, OSCE). Била је министар науке у Влади Републике Србије. Добитница је седам професионалних награда.
Анина образовна филозофија:
Анина образовна филозофија може се сажети у Његошеву изреку: „Прегаоцу Бог дава махове"! Образовање, као ниједно друго поље, утиче на развој како појединаца тако и друштва и државе у целини. Емпиријска истраживања потврђују да највећи утицај на квалитет образовања и школског учења има наставник. Бити наставник је чудотворна професија, јер добар наставник изазива промену у животу својих ученика и студената. Поред обука и прилика за професионални развој изузетно је важно истаћи добре наставнике, јавно рећи да су (аргументовано) добри и захвалити им се за добро које чине за све нас, без обзира да ли имамо своју децу или не.
Ива Драшкић Вићановић
представница универзитетске заједнице
Доктор филозофије, декан је и редовни професор естетике на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Члан је Филозофског друштва Србије, Естетичког друштва Србије и Међународног удружења за естетику (International Association for Aesthetics). Члан је радне групе Универзитета у Београду за унапређење статуса наставничких студијских програма на универзитету.
Ивина образовна филозофија:
Образовање има две кључне улоге: да формира принцип људскости у човеку и да створи знања, вештине, компетенције потребне да би човек обављао неки посао. Обе улоге су важне, али прва је суштинска. Постулат таквог разумевања образовања јесте да је човек сврха, а не само средство за обављање неког посла. Људи који се баве образовањем имају посебну мисију у друштву. Врло је важно препознати и наградити најбоље међу њима, јер су они путоказ, како осталим појединцима који су са њима на истом задатку, тако и образовном систему у целини.
Марко Лађушић
представних примењених и ликовних уметности
Марко је декан на Факултету примењених уметности у Београду и редовни професор на докторским студијама на Факултету техничких наука у Новом Саду. Учесник је на међународним селекцијама где је представљао Србију, на Тријеналу у Милану, селектор је победничког пројекта и на студентској и у званичној селекцији за Прашко квадриенале. У саветима је Симпозијума Терра Кикинда и галерије Дома културе Студентски град. Излагао је самостално 21 пут у земљи и иностранству. Радови су му у домаћим и међународним колекцијама. Бави се сликарством, вајарством и мултимедијалним перформансом.
Маркова образовна филозофија:
У фокусу Марковог образовног приступа је добра комуникација са студентима, подршка индивидуалном мишљењу и рад на оснаживању младих људи. У данашње време, где се слобода мишљења сузбија на разне начине, уливати снагу младим људима да не одустају од себе је, из Маркове преспективе, од суштинске важности за наш образовни систем. Подршка бивших ђака долази као најлепша награда наставницима који су предани свом позиву.
Александар Бауцал
представник друштвених наука
Редовни је професор развојне и образовне психологије на Универзитету у Београду и члан International Academy of Education. Залаже се за унапређивању квалитета образовања. Верује да таква промена може да буде креирана од стране наставника и школа уз адекватно оснаживање и подршку коју би им обезбедили доносиоци одлука и стручњаци из истраживачке заједнице.
Александрова образовна филозофија:
Упркос томе што је општа ситуација у образовању у Србији незадовољавајућа, упркос томе што је статус образовања веома низак и без обзира на то што се наставничка професија не цени у друштву, постоје наставници и школе који су, стицајем различитих околности, успели да створе квалитетно образовање за своје ученике. Зато је важно да добри примери постану видљивији и да буду промовисани. Они пружају путоказ и треба да буду важан ослонац у стварању бољег образовног система.
Милош Бајчетић
представник медицинских наука и образовних технологија
Ванредни је професор на Институту за хистологији и ембриологији Медицинског факултета Универзитета у Београду и наставник на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Магистирао је неуронауке у Центру за мултидисциплинарне студије, а докторирао на Медицинском факултету. Од 1999. године бави се развојем и применом онлајн учења у областима медицинских наука, оснивач је портала Reticulum, креатор је онлајн курсева из хистологије и ембриологије и аутор курсева за универзитетске наставнике. Сертификовани је eLearning Tutor и инструкциони дизајнер, члан међународних удружења АМЕЕ (Association for Medical Education in Europe) и Innovative Teachers eLearning Task Force Serbia, члан Образовног форума и Moodle мреже Србије.
Милошева образовна филозифија:
„Ја никада не подучавам своје ученике, само покушавам да обезбедим услове у којима они могу да уче.“ — Алберт Ајнштајн
Слободанка Антић
представница истраживачке научне заједнице
Ванредна је професорка психологије на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду. Бави се теоријским, емпиријским и акционим истраживањима психологије образовања. Посебно су у фокусу развој наставничких компетенција, методологија активног, кооперативног учења и изградња знања, развој функционалне писмености, теоријска и емпиријска истраживања уџбеника и инструктивних материјала, проблеми сеоског образовања. Ауторка је и коауторка више научних и стручних радова и интервентних пројеката намењених унапређењу квалитета образовања.
Слободанкина образовна филозофија:
Процес наставе и учења описује кроз парафразирање једног аутора, као праву "алхемију људске кооперације". Кроз научна истраживања не може се све сазнати ни о наставнику, алхемичару, ни о ученику, ни о њиховој лабораторији која превазилази зидове учионице, ни о самом процесу. Али, може се знати кад је алхемија успела, када из школа изађу образовани, одговорни, радознали, млади људи, спремни за даља учења. Због тога је важно препознати изврсност, похвалити и учити од добрих наставника.
Бранислава Марјановић
финалисткиња награде Просветитељ 2025.
Бранислава је васпитач у ЈПУ „Пчелица” у Нишу. Највећим професионалним и личним успехом сматра рад у вртићу „Шврћа” у Горњој Топоници, који је доградила и унапредила уз помоћ донација. Успела је да оживи и сеоску библиотеку, умрежи целу локалну заједницу, заједно са болницом и школом, у јединствену причу о предшколству. Део је иницијатива за постављање сигнализација испред вртића и школе, постављање заштитних ограда крај пешачких стаза испред вртића, организовање бесплатних излета за децу и родитеље за боље међусобно упознавање и дружење, одржавање представа, радионица, трибина, спортских игара, отворених врата, камповања викендом крај логорске ватре у дворишту вртића, бројних хуманитарних акција на локалном нивоу итд. Своју богату праксу и пројекте дели са колегама на стручним скуповима васпитача.
Браниславина образовна филозофија:
Њен образовни мото је стварање подстицајне средине за учење у којој ће дете бити, стварати и учити, а све стечене вештине, врлине и вредности успешно применити у реалном животу.
Војислав Андрић
представник природних наука
Председник Математичког клуба Диофант из Ваљева и добитник награде Почасни Просветитељ за 2024. годину. Дугодишњи професор и директор Ваљевске гимназије (сада у пензији), некадашњи председник Друштва математичара Србије, један од оснивача Истраживачке станице у Петници … У свом граду и Србији познат као лидер организованог рада са младима обдареним за математику и ентузијаста, искрено посвећен образовању, култури, науци и спорту.
Војислављева образовна филозофија:
Образовна филозофија Војислава Андрића почива на јединству процеса образовања и васпитања. Образовању које се заснива на формирању критичког мишљења, подстицању радозналости, развијању креативности, изградњи свести о значају учења које траје читавог живота и свестраној подршци откривеним склоностима и обдареностима младих људи. И васпитању које се заснива на деловању личним позитивним примером и развијању вредних, радних, слободоумних, независних, хуманих и моралних личности, несебично окренутих развоју средине у којој живе и општем цивилизацијском напретку човечанства.
Ивана Ковачевић
представница наставничке заједнице и амбасадорка светског такмичења Global Teacher Prize
Финалиста је и амбасадор светског такмичења Global Teacher Prize 2020. Основне, мастер и докторске студије завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Наставник је српског језика и књижевности, аутор је стручних и научних радова, бесплатних и јавно доступних дигиталних образовних средстава и асистивне технологије, аутор је и водитељ обука за наставнике. Предавач је на националним и међународним научним и стручним скуповима. Сарадник је радних група и пројеката за равноправно укључивање ученика у образовни процес. Добитник је многобројних награда и признања за наставнике у земљи и свету, члан жирија за избор најбољих едукатора Србије, иновативних образовних пракси у свету итд.
Иванина образовна филозофија:
Ивана се залаже да образовање буде доступно сваком ученику, било да се настава спроводи у учионици или у болничким и кућним условима у земљи и иностранству, непосредно или у онлајн окружењу. Свако дете учи и изражава се на свој начин и има једнако право на образовање и васпитање. У томе је садржана чаролија наше професије.
Магдалена Чукић Шепец
представница наставничке заједнице
Завршила је студије музикологије на Факултету музичке уметности у Београду. Оснивач је удружења Фабрика петица, са којим је реализовала пројекте Музеј у школи и Књига је присутна. У оквиру програма Професионална оријентација, који је подржало Министарство просвете и спроводила ГИЗ фондација организовала је више Сајмова образовања. Сарађивала је са Заводом за унапређивање образовања и васпитања за одобравање програма сталног стручног усавршавања наставника. Ауторка је уџбеника Музичка култура за ниже и више разреде основне школе, под покровитељством Фондације Алек Кавчић. Кроз синдикални рад се бори за бољи економски, правни и социјални положај наставница и наставника.
Магдаленина образовна филозофија:
Школа није машина за оцењивање, већ је школа место у коме се откривају различита знања, где се ученици опробавају у школским предметима, у којима могу и да греше и да побеђују. Уметнички предмети су посебно важни за развој и напредовање у учењу. Без уметничког образовања друштво не може да развија солидарност, разумевање и толеранцију. Добар наставник не преноси само садржај, добар наставник својом појавом, обраћањем, шалом, уметничким избором изазива ученике да крену са њим на пут, да откривају, повезују знања и лако уче. Такве даровите наставнике треба посебно истаћи. Да би друштво напредовало, на сваки начин и у сваком погледу, мора да негује и подржава своје наставнике.
Весна Чаркнајев
представница медија - оснивач и директор PC Press-a
Након завршеног образовања у области економије, почетком 90-их година, у часопису Рачунари осмислила је и реализовала концепт одрживог функционисања рачунарског часописа. Тај концепт је применила и даље усавршила у PC Press-u, чији је директор од оснивања. Као љубитељ модерних технологија, предано ради на промоцији дигиталне трансформације уверена у то да је дигитализација прави пут напретка нашег друштва.
Заједно са колегама и сарадницима осмислила је концепт конференције BIZIT, пословног скупа који представља решења, нуди трендове у ICT индустрији.
Веснина образовна филозофија:
Весна дубоко верује да је стално образовање и подизање компетенција на виши стручни ниво кључно за сваку успешну каријеру. Због тога је перманентно образовање кроз формалне и неформалне формате реалност коју живимо, и та реалност ће потрајати. Да би процес учења у континуитету био прихватљив, од огромне важности је начин на који је тај процес организован, посебно у раној фази, у првим годинама учења.
Ова чињеница додатно велича значај и улогу васпитача и наставника који, упркос очигледним формативним проблемима са којима се данас боре, ипак успевају да одрже квалитет и ниво образовног процеса на завидном положају. Просветарима треба помоћи да образовање подигну на још виши ниво, јер само образована популација има снагу да од наше земље направи место пожељно за живот. Уместо да млади одлазе у иностранство, они ће направити исте услове за живот у нашој земљи, и тиме зауставити исељавање најбољих.
