У оквиру награде Просветитељ додељено посебно признање
22. октобар 2025.
У времену када се о школи често говори кроз призму изазова, појављују се наставници који подсећају зашто је учионица место наде. Једна од њих је Јасминка Олић Илчешин, професорка српског језика и књижевности, добитница признања „Изузетан наставник“ у оквиру наставничког такмичења „Просветитељ“ у организацији Фондације „Алек Кавчић“.
Међу више од двеста номинованих кандидата из целе Србије, Јасминка је својим радом, посвећеношћу и енергијом заслужено ушла у финале и понела титулу која најбоље описује њену професионалну мисију – наставница која инспирише.
Наставница која учи и – учи друге да уче
„Сама чињеница да сам ушла у финале била ми је награда. То није само лично признање, већ потврда да се добар рад у учионици ипак препознаје“, каже Јасминка. На такмичењу је учествовала први пут, вођена идејом да се јавности покаже да у школама постоји снажна, посвећена заједница наставника који свакодневно мењају животе својих ученика.
Њен рад, међутим, далеко превазилази границе школске учионице. Јасминка је еду ментор Фондације „Образовање за Србију“, где већ годинама држи обуке наставницима широм земље. Њене радионице о употреби дигиталних алата и вештачке интелигенције у настави препознате су као пример добрих пракси у модерном образовању.
„Учење није привилегија младих – то је процес који траје читав живот. Када радите са наставницима, схватите да свако може да се промени и напредује ако му се понуди подршка и инспирација. То је суштина еду ментора – бити путоказ, а не критичар“, истиче она. И сама стално наставља свој пут усавршавања, па је тако током претходне године била једна од 24 наставника који су добили стипендију Кембриџ уневерзитета за иновације у настави, а обуку је завршила са одличним успехом.
Настава као догађај, учење као доживљај
Јасминка Олић Илчешин већ дуги низ година гради препознатљив педагошки стил: њени часови нису само фронтална предавања, већ простор интеракције, игре, дијалога и емоције. Књижевност у њеној учионици оживљава кроз драмске сцене, дигиталне постере, и видео-продукције које ученици сами креирају.
„Мој циљ је да се на часу осети радост. Када ученик има прилику да ствара, да изрази себе на свој начин – било кроз глуму, дизајн или дебату – он учи много дубље и трајније. Креативност је мост ка знању“, објашњава.
Посебно је поносна на школску драмску секцију „Сцена речи“, коју је основала почетком ове школске године. У тој секцији ученици уче да воле сцену, али пре свега – да верују у лепу реч. Свако ко прође кроз њену „Сцену речи“ научиће да литература није само текст у уџбенику, већ живи дијалог са емоцијом.
Иноватор у настави – од табле до вештачке интелигенције
Јасминка спаја традицију и технологију са невероватном лакоћом. Њени часови о класицима српске књижевности често укључују дигиталне мапе ликова, интерактивне квизове, виртуелне изложбе и подкасте. Кроз савремене алате, ученици истражују дела и ауторе, а уз помоћ вештачке интелигенције уче да анализирају текстове, креирају синопсисе или илустрације, али и да препознају етичке границе дигиталног света.
Као коаутор два акредитована семинара о примени вештачке интелигенције у настави, Јасминка данас обучава колеге да без страха уђу у нову еру образовања. „Вештачка интелигенција није замена за наставника – она је алат који нам може помоћи да време које трошимо на административне задатке искористимо за оно најважније: рад са ученицима“, истиче.
Енергија и емоција у настави
У њеној учионици не постоји строга подела на „озбиљне“ и „забавне“ часове. Све је прожето емоцијом и смислом. „Наставник је онај који својом енергијом одређује тон часа. Ако уђем у учионицу насмејана, ако искрено верујем у оно што радим, тај осећај се преноси и на ученике.“
Њен концепт образовања почива на идеји да школа треба да буде двосмерна улица – место где и наставник учи од ученика, а не само обрнуто. „Учионица је простор у којем треба да се осећа слобода, где се грешке не кажњавају, већ разумеју. Када ученик схвати да има право да пита, да мисли, да се изрази – он учи срцем“, каже Јасминка.
Ментор који гради заједницу
Поред рада са ученицима, Јасминка је посебно посвећена професионалном развоју колега. Као ментор и предавач на бројним обукама за наставнике, она подстиче иновативност, али и колегијалну подршку у просвети.
„Наставник који ради сам, у изолацији, брже се умори. Зато је важно да градимо заједнице праксе, да делимо идеје и примере добрих часова. Образовање није трка, него пут који има смисла само ако идемо заједно.“
Њене обуке карактерише практичност – на њима се не прича о теорији, већ се ради, експериментише и ствара. Колеге често кажу да после њених радионица оду кући „пуни идеја и енергије“.
Од „Наставника региона“ до „Просветитеља“
Номинација за титулу „Просветитељ“, а затим и избор међу финалисте је заиста велика част за мене и подсећа ме да труд, посвећеност и рад уз много љубави ипак не прођу незапажено. Добитник сам више награда и признања из области образовања и није само празна фраза када кажем да ми је највећа награда успех ученика и њихов напредак, али бити финалиста награде „Просветитељ“ и нослиац титуле „Изузетан наставник“ је заиста посебан тренутак у мојој каријери.
Јасминка је и добитница признања „Најбољи наставник бивше Југославије“. То признање обједињује просветне раднике из свих земаља некадашње Југославије и награђује оне који својим радом премошћују границе и шире дух сарадње. „Наставници свуда говоре истим језиком – језиком знања, љубави и доброте. Та регионална сарадња показује колико можемо једни од других да учимо“, наглашава она.
Зашто школа и даље има смисла
У времену дигиталних мимова, кратких порука и све мање пажње, Јасминка верује да школа није изгубила своју вредност, већ да јој треба нови приступ. „Не треба ученике враћати књизи силом. Треба их позвати. Књижевност није прошлост – то је жива прича која се наставља у нама. Ако их подстакнемо да у ликовима виде себе, да препознају своје дилеме, страхове и снове, они ће се вратити читању сами.“
По њој, наставник је „чувар лепе речи“ у времену убрзаних порука. „Лепе речи су као светлост – не коштају ништа, а мењају све. Можда их данас мање користимо, али управо зато њихова вредност расте.“
Порука ученицима и колегама
„Моја порука ученицима је: учите, али не заборавите да маштате. Знање има вредност само ако га делите и ако га користите да свет око себе учините бољим.“
Млађим колегама поручује: „Не заборавите да сте ви најважнији ресурс у учионици. Технологија, методика, планови – све то има смисла само ако је прожето љубављу према деци и вером у образовање.“
Наставница која спаја светове
Јасминка Олић Илчешин није само просветитељ у традиционалном смислу речи. Она је иноватор, ментор, педагог и визионар који својим примером показује да школа може бити место где се прошлост и будућност сусрећу у садашњем тренутку – у учионици пуноој радозналих погледа и лепих речи.
У њеном раду нема случајности – све почиње и завршава се љубављу. Љубављу према језику, према књизи, према деци и колегама. Управо та љубав је оно што чини да се Јасминка с правом назива – просветитељем једног новог доба.
Линк вести: https://zena.blic.rs
